Vilino korito
Legenda ili istinita priča ?
Nema mesta u našem kraju za koje je vezan toliki broj predanja, kao što je Vilino korito. Meštanima podkosmajskih sela poznato je ovo udubljenje u steni, koje se nalazi na severnom delu istoimene zaravni, podno platoa Ravnine, s desne strane puta Koraćica-Kosmaj. Pripada ataru sela Nemenikuća ali se nalazi u neposrednoj blizini granice atara sela Koraćice.
Ovo neobično udubljenje na obodu šume dobilo je naziv po mitološkom biću - vili. Veruje se da vila nikom neće naneti zla, sve dok je neko od ljudi ne uvredi ili joj nagazi na kolo. Stara legenda kaže, da je u "nezapamćena vremena" putujući kroz Kosmaj slučajni putnik naišao na prelepu devojku, koja je spavala na kamenu. Putnik, inače mlad momak, nije odoleo i poljubio je devojku, koja se odmah probudila iz sna. Videći veoma lepog momka, ona mu reče da nije krštena duša, nego gorska vila. Zagledaše se jedno u drugo i momak ostade u Kosmaju da živi sa vilom. Iz njihove velike ljubavi rodilo se i dete. Jedne večeri vila ode sa detetom, a on krete da je traži. Odjednom u jednom velikom udubljenu u steni vide svoju vilu kako igra kolo sa drugim vilama. Ne sluteći nikakvo zlo pozva je po imenu. Vile, čim su primetile da je krštena duša na njih nagazila, odleteše, a čovek ostade na mestu mrtav.
Od tada je ovo udubljene dobilo naziv Vilino korito.
Postoji i legenda da je udubljene dobilo naziv po tome što je predstavljalo omiljeno mesto za kupanje vila. Na desnoj ivici udubljena u steni nalazi se mali izdubljeni usek, za koji se kaže da se u njemu kupalo vilče. Kada se Marko, najimućniji žitelj kosmajskog kraja, koji je u blizini Velikog korita imao velike torove sa ovcama, posvađao sa vilom, potegao je sablju na nju, ali je slučajno ubio vilče koje se kupalo sa majkom. Trag njegove sablje se navodno poznaje u kamenu.
Kosmajske vile su "viđene" kako se kupaju u jazovima koraćičkih i nemenikućanskih vodenica, umivaju na izvoru Orlovac u Ameriću, igraju kolo na vrhu Košutica, piju vodu na česmi Hajdučica kod manastira Tresije. Ipak njihovo korito je važilo za mesto gde one provode najviše vremena. Sve do završetka Drugog svetskog rata, narod je pokazivao veliko poštovanje prema ovom mestu.
Na dnu Vilinog korita mogli su se naći novčići, voće, livadsko cveće, kocke šećera. Verovalo se da i kišnica sa tog mesta ima natprirodnu moć, pa je često korišćena pri svim vrstama bajanja i vračanja.
